Anksioznost

Anksioznost

PostPostao/la Noelle » 24 stu 2011, 14:01

Osobe koje pate od anksioznosti su često u strahu i panici jer umišljaju kako ih u budućnosti čeka neka opasnost, iako za to nema realne osnove.

UVOD

Glavna karakteristika ovog poremećaja je prisutnost izražene tjeskobe i straha. Osobe koje pate od anksioznosti su često u strahu i panici jer umišljaju kako ih u budućnosti čeka neka opasnost, iako za to nema realne osnove, a reakcija zbog tog straha je prenaglašena.
Takvi strahovi se nazivaju patološkim ili nerealnim strahovima i osnova su anksioznih poremećaja. Anksiozni poremećaji su najčešći psihijatrijski poremećaji no često ostaju nedijagnosticirani, pa stoga i pacijenti ostaju neizliječeni.
Avatar
Noelle
 
Postovi: 290
Pridružen/a: 11 stu 2011, 22:28

Re: Anksioznost

PostPostao/la Noelle » 24 stu 2011, 14:06


KLINIČKA SLIKA


Poznato je već kako je organizmu u situacijama borbe, bježanja, jakog straha, tjeskobe i panike potrebna veća količina kisika za normalno funkcioniranje. U tim situacijama ubrzava se i rad srca, a krvni tlak je u porastu. Uslijed toga kod anksioznih osoba kao posljedica se javlja ubrzano disanje, bljedilo u licu i sušenje usta. Istovremeno se usporavaju neki procesi u organizmu kao što je rad crijeva, pa dolazi i do osjećaja nelagode u trbuhu. Ako strah potraje dulje može doći i do jakih glavobolja, drhtavice, znojenja i osjećaja bola u predjelu prsne kosti.

U težim slučajevima mogući su i panični napadaji, koji se javljaju iznenada, imaju vrlo jak intenzitet, ali na sreću traju kratko. Panične napadaje karakterizira izrazito jak strah od neposredne opasnosti i životne ugroženosti. Tjelesni simptomi koji prate ovu vrstu napadaja su: gušenje, nedostatak zraka, ubrzan rad srca, preskakanje srca i jaka vrtoglavica.
Generalizirani anksiozni poremećaj je karakteriziran pojavom konstantnog straha i iščekivanje da se desi nešto loše, što takve osobe ometa u normalnom, svakodnevnom funkcioniranju, vremenom iscrpljuje i često vodi ka depresiji.
Avatar
Noelle
 
Postovi: 290
Pridružen/a: 11 stu 2011, 22:28

Re: Anksioznost

PostPostao/la Noelle » 24 stu 2011, 14:06


LIJEČENJE


Liječenje anksioznosti je moguće na dva načina. Prvi način je liječenje antidepresivima i lijekovima za umirenje. Lijekovi za umirenje se uključuju samo u početku, a nakon određenog vremena se isključuju iz terapije, jer njihovim dugotrajnim konzumiranjem često može doći do ovisnosti, što može rezultirati dodatnim problemima.
Drugi način liječenja je psihoterapija koja je također efikasna u liječenju, ali se smatra kako se najbolji i najbrži rezultati u liječenju postižu kombiniranjem terapije lijekovima i psihoterapije.
Avatar
Noelle
 
Postovi: 290
Pridružen/a: 11 stu 2011, 22:28

Re: Anksioznost

PostPostao/la dr.Galić » 11 svi 2012, 08:00

Anksioznost

Poremećaji anksioznosti su najčešći emocionalni poremećaji, koji zahvataju i mlade i odrasle ljude. Može se razviti usljed kompleksnih kombinacija faktora rizika, uključujući životne događaje, karakteristike ličnosti, genetiku, kemijske procese u organizmu. Poremećaji anksioznosti uspješno se tretiraju.

Većina ljudi doživi osjećanje anksioznosti (strepnja, tjeskoba) prije značajnih događaja kao što su važan ispit, poslovna prezentacija, prvi sastanak sa seksualno privlačnom osobom. Kada ljudi doživljavaju anksioznost, tipično osjećaju uznemirenost, neprijatnost i napetost. Osjećati se anksiozno u ovakvim situacijama je adekvatno i to stanje obično kratko traje. Ova osjećanja se ne svrstavaju u kliničku anksioznost, već su uobičajen dio svakodnevnog života, jer ljudi prirodno osjećaju anksioznost kada su suočeni sa prijetnjom, opasnošću ili kada su pod stresom.

S druge strane, poremećaji anksioznosti su ozbiljni emocionalni poremećaji koji ispunjavaju život osobe preplavljujućom anksioznošću i strahom koji su kronični, intenzivni i mogu se progresivno pogoršavati ukoliko se ne tretiraju. Obuzeti napadima panike, opsesivnim mislima, noćnim morama ili neprestanim zastrašujućim fizičkim simptomima, neki ljudi sa poremećajem anksioznosti postaju zatvorenici u kućnom pritvoru. Uobičajeno, poremećaji anksioznosti se razvijaju tokom rane adolescencije ili ranog odraslog doba.
dr.Galić
 
Postovi: 13
Pridružen/a: 27 tra 2012, 21:40

Re: Anksioznost

PostPostao/la dr.Galić » 11 svi 2012, 08:05

]Poremećaji anksioznosti su kategorirani na sljedeći način:

Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP). Karakteriziraju ga izražena i nerealistična zabrinutnost koja traje šest mjeseci ili duže; kod odraslih, anksioznost se fokusira oko tema kao što su zdravlje, novac ili karijera. Pored hronične zabrinutosti, prisutni su drhtanje, grčenje mišića, nesanica, napetost u abdominalnom predjelu, vrtoglavica, povećana iritabilnost.

Opsesivno-kompulsivni poremećaj (OKP). Kod ove vrste poremećaja anksioznosti, osobe imaju uporne, ponavljajuće misli (opsesije) koje odražavaju pretjeranu anksioznost ili strah; tipične misli su zabrinutost oko infekcija i zaraženosti ili strah od neadekvatnog ili nasilnog ponašanja. Opsesivne misli mogu voditi ka izvođenju rituala (kompulzija) - kao što su pranje ruku ili ponavljanje fraza – s ciljem oslobađanja od anksioznosti uzrokovane opsesivnim mislima.

Panični poremećaj. Ljudi sa paničnim poremećajem pate od ozbiljnih napada panike bez očiglednog razloga. Napad panike izaziva doživljaj da će se osoba onesvjestiti, poludjeti ili doživjeti infarkt i umrijeti. Manifestuje se lupanjem srca, nelagodom ili bolom u grudima, znojenjem, drhtanjem, zažarenošću ili trncima po dijelovima tijela, suhim ustima i doživljajem gušenja, strahom od umiranja i gubljenja kontrole, doživljajem nestvarnosti, itd. Napadi panike često se javljaju sa agorafobijom – strahom da će se doživjeti napad panike na mjestima sa kojih bi bilo teško pobjeći, te se takva mjesta izbjegavaju. Za informacije o efikasnom tretmanu napada panike i prikaz slučaja tretmana napada panike i depresije, kliknite na stranicu download.

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP). Obično slijedi nakon izložensoti osobe traumatskom događaju kao što su posmatranje smrti druge osobe, seksualno zlostavljanje, iznenedna smrt bliske osobe ili prirodna katastrofa. Tri su osnovne manifestacije PTSP-a: „oživljavanje” traumatskog događaja („flešbek” ili noćna mora), izbjegavajuće ponašanje (izbjegavanje mjesta povezanih sa traumom), te emocionalno udaljavanje od drugih i psihološka uznemirenost (poremećaji spavanja, iritabilnost i slaba koncentracija).

Poremećaj socijalne anksioznosti (Socijalna fobija). Karakterizira se ekstremnom anksioznošću vezanom za procjenu drugih ili ponašanje koje bi moglo dovesti do ismijavanja i osramoćivanja. Ovakva intenzivna anksioznost može voditi izbjegavajućem ponašanju. Fizičke manifestacije povezane sa ovim poremećajem su lupanje srca, ubrzano disanje, crvenjenje i znojenje.

Specifične fobije. Osobe sa specifičnim fobijama pate od intenzivnog straha od specifičnih situacija ili objekata (zatvoren ili otvoren prostor, visina, pauci, psi, itd.). Izraženost straha je neadekvatna u odnosu na situaciju i osoba je prepoznaje kao iracionalnu. Specifične fobije mogu dovesti do izbjegavanja uobičajenih, svakodnevnih situacija.
dr.Galić
 
Postovi: 13
Pridružen/a: 27 tra 2012, 21:40

Re: Anksioznost

PostPostao/la dr.Galić » 11 svi 2012, 08:07

Alarmni sistem

Biološka pozadina anksioznosti je “alarmni sistem” koji služi obezbjeđivanju zaštite organizma aktiviranjem „dodatne energije za bježanje ili borbu” u potencijalno ugrožavajućim situacijama. Sama po sebi anksioznost ne predstavlja abnormalnu reakciju, već kao dio naslijeđenog repertoara ljudske prirode, ona predstavlja normalnu manifestaciju ljudske prirode

Problemi anksioznosti nastaju kada je osoba preosjetljiva, odnosno kada su „alarmni sistemi” osobe previše osjetljivi i uključuju se prelako, tako da se anksioznost javlja u pogrešno vrijeme. Ako osoba doživljava anksioznost u situacijama u kojima drugi nisu anksiozni, to govori da osoba ima preosjetljive „alarmne sisteme.”

* * *

Poremećaji anksioznosti uspješno se tretiraju psihološki, medikamentima ili njihovom kombinacijom. Pošto svaki poremećaj anksioznosti ima svoje posebne karakteristike, tretman ne mora biti isti za svaki poremećaj. Važno je precizno utvrditi specifičan problem prije odluke o načinu tretmana. Izbor jednog, drugog ili oba tretmana zavisi od preferencija osobe koja ima problem, preferencija profesionalca koji pruža usluge tretmana, kao i od vrste poremećaja anksioznosti.

Netretiran poremećaj anksioznosti izvor je brojnih onesposobljenosti. Kada se podvrgne tretmanu, osoba koja ima problem i profesionalac koji pruža usluge tretmana, rade zajedno kao tim. Ako jedan tretman ne daje rezultate, treba potražiti drugi. Adekvatan tretman poremećaja anksioznosti uključuje informisanje, edukaciju i savjetovanje s ciljem da osoba razumije svoje emocionalno stanje, disfunkcionalne načine razmišljanja i obrasce ponašanja.
dr.Galić
 
Postovi: 13
Pridružen/a: 27 tra 2012, 21:40

Re: Anksioznost

PostPostao/la neustahija » 22 pro 2012, 11:12

Veliki pozdrav,dugo vas već pratim ali i sama imam problem a ne znam kako da si pomognem. Molim vas nesto protiv panicnog straha,anksioznosti,samo da nisu antidepresivi,hvala lijepa
neustahija
 
Postovi: 1
Pridružen/a: 20 tra 2012, 16:23

Re: Anksioznost

PostPostao/la DANI » 23 pro 2012, 11:30

http://socijalna-anksioznost.blogspot.c ... /uvod.html


ovo sam upravo pronašao na netu pa možda pomogne!



UVOD

Seansa br. 1

(Prevedeno sa zvucnih zapisa.)

Dobrodosli. Vi slusate seansu broj jedan serije prevazilazenje socijalne anksioznosti, korak po korak. Cilj ovih seansi je da se doslednim nacinom pomogne da prevazidjete poremecaj socijalne anksioznosti, ponekad zvane socijalna fobija koju ima 7 do 8 procenata populacije i jedna je od najvecih mentalnih i zdravstvenih problema na svetu. Prevazilazenje socijalne anksioznosti nije lak zadatak. Govorimo o reprogramiranju nacina na koji razmisljate, menjanju nacina na koji opazate stvari i olaksavanje vaseg zivota i to na nacin na koji vi to zelite.

Dobra vest je da danas znamo kako da prevazidjemo socijalnu anksioznost. To je dokazano kroz istrazivacke studije i klinicka iskustva. Dobicete neophodne alate, metode, koncepte, strategije i tehnike da zapocnete proces prevazilazenja socijalne anksioznosti. Sto doslednije citate i praktikujete ovo, brze i lakse ce vas cilj biti dostignut. Kao psiholog i direktor Instituta za socijalnu anksioznost osecam se privilegovan zato sto vidim ljude kako svakodnevno napreduju u prevazilazenju socijalne anksioznosti. Terapija je uvek najteza u pocetku dok se navikavate na nove metode i tehnike i dok ih vezbate i pojacavate. Vase vezbanje ce izazvati trajne promene u nacinu kako vas mozak procesuira stvari i reaguje. Osoba koja je odlucna da prevazidje socijalnu anksioznost ce izabrati da napreduje koristeci terapiju cak i kad zivotne okolnosti postanu teske za nju. Ova vrsta upornosti garantuje da ce osobi biti bolje.

Kada krenete sa ovom sveobuhvatnom kognitivno - bihejvioralnom terapijom (CCBT), vasa socijalna anksioznost ce poceti da iscezava i omogucice vam da pocnete zivot oslobodjen od anksioznosti, izbegavanja i ogranicenja. Nema nacina da omanete u ovom procesu. Sama terapija nije teska. Jedina stvar je da obezbedite 30 minuta bez uznemiravanja dnevno. Ako ste uporni i dosledni u CBT, vi cete uspeti. Jedini moguci nacin da omanete je da odustanete. Srecom, mogu da vam kazem da vecina ljudi to ne odluci. Ali vise o ovome kasnije.

Pre svega da se predstavim. Ja sam Tom, psiholog koji se specijalizovao u lecenju poremecaja socijalne anksioznosti. Moje interesovanje za socijalnu anksioznost i da pomazem ljudima da prevazidju ovaj poremecaj, mi je dosao sasvim prirodno. Jer sam ja sam ziveo u nocnoj mori zvanoj socijalna anksioznost preko 20 godina. U mom najgorem stanju, nisam cak mogao ni izaci iz kuce da pogledam u moje postansko sanduce, ako bih video susede ispred svojih kuca. Bojao sam se da ce pricati sa mnom. Morao bih da im odgovorim i onda ne bih imao nista da im kazem a moj glas bi slabio ili bih ga izgubio potpuno. Samo razmisljanje o tome kako pravim budalu od sebe cinilo me je jako zbunjenim. Onda bih se usunjao nazad u kucu, i razmisljao kako sam se budalasto osecao i kako sam glupo izgledao dok nisam postao depresivan zbog toga. Bio sam siguran da su moji susedi bili kriticni u vezi mene. Bio sam siguran da su mislili da sam cudan i da me nisu voleli. Ali kasnije, kad sam bio smireniji i racionalniji, znao sam da te misli u stvari nisu istinite.

Moja socijalna anksioznost je bio stalan svakodnevni strah. Ali sam imao jos jedan paralelan strah, da cu nekako izgubiti moj posao i da cu postati beskucnik. I to je bilo iracionalno, ali me je plasilo vise nego bilo sta drugo i teralo me da idem na posao cak iako mi je socijalna anksioznost cinila da se osecam tako da vise ne mogu to da podnesem. Anksioznost na poslu je bila tako mocna i snazna da sam se mucio mesecima i mesecima unapred kad bi neki drustveni dogadjaj u buducnosti trebao da se desi, kojem sam morao da prisustvujem zbog mojih obaveza na poslu. Poceo bih da brinem o tome i bojim se, mesecima i mesecima unapred. Samo razmisljanje o tome me je plasilo i pravilo mi je grozan osecaj u stomaku. Ova ekstremna anksioznost iscekivanja koju sam osecao je karakteristika poremecaja socijalne anksioznosti. Moj racionalni um mi je govorio da je sve u redu. Ali moja osecanja su bila mnogo snaznija od mojih racionalnih misli. I moja osecanja su mi govorila da necu uspeti. Da cu napraviti budalu od sebe. I da cu se zalediti i da necu moci nista da ucinim.

Tokom tih sumornih dana, bio sam profesor u srednjoj skoli. Svake godine moj razred je ucestvovao u povorci na svecanoj bini na kraju godine prilikom dodele diploma, sto je znacilo da sam morao da hodam po bini. Iako tada nisam morao nista da kazem, sama pomisao da sam morao da stojim pred stotinama ljudi, mi je bila stravicna.

Jos uvek se secam kad sam bio na kampovanju stotinama kilometara daleko od grada. Tada sam gledao u zvezdano nebo i imao sam samo jednu misao: Dodela diploma ce biti za dva meseca a ti ces morati da vodis svoj razred na binu pred stotinama ljudi. Napravices budalu od sebe. Sve oci ce biti uprte u tebe. Ljudi ce primetiti tvoj strah i smejace ti se. Bices ponizen. Socijalna anksioznost mi je prevrtala stomak od straha i sve o cemu sam mogao da razmisljam je bilo dodela diploma gde cu ja biti u centru zbivanja i gde cu dati svima jos jednu sansu da me vide posramljenog i ponizenog u javnosti. Anksioznost iscekivanja je ubila bilo kakav mir ili uzivanje koje sam mogao osetiti u datom trenutku.

Kako je vreme prolazilo a meni je postepeno bilo bolje, nasao sam se na postdiplomskim studijima. Dobio sam master i doktorat. Proveo sam nekoliko godina kao profesor psihologije na Univerzitetu dok se nisam preselio nazad kuci i otvorio privatnu psiholosku kliniku. Od 1994. fokusirao sam se na lecenje 3 najveca anksiozna poremecaja, socijalne anksioznosti, panicnih napada i generalne anksioznosti. Uprkos misljenju u javnosti, socijalna anksioznost je najveca po brojnosti. Zbog toga smo 1999. promenili naziv u Institut za socijalnu anksioznost i sada se samo brinemo za ljude koji imaju neki oblik poremecaja socijalne anksioznosti. To me je zabrinulo za milione ljudi koji pate od ovog problema, bez dijagnoze i koji jos uvek ne znaju od cega boluju. 7 do 8 posto populacije zivi nocnu moru zvanu socijalna anksioznost u ovom trenutku. Tek nedavno je obracena paznja na socijalnu anksioznost a specijalisti znaju vrlo malo o njoj. Tipicno je za osobu koja ima socijalnu anksioznost da misli da samo ona ima taj problem na celom svetu sa groznim emocionalnim simptomima. Ja to razumem. Ja sam to osecao svo vreme, pre mnogo godina, pre bilo kakvog istrazivanja, ili knjiga koje su bile na raspolaganju o ovoj temi. Danas se srecom moze pomoci ljudima sa socijalnom anksioznoscu da shvate sa cim imaju posla i da je prevazidju.

Kao sto sam pomenuo, na Institutu za socijalnu anksioznost, mi smo zabrinuti za milione ljudi koji pate od socijalne anksioznosti i koji bi najbolji metod bio da ih se dosegne. Mi smo debatovali o ovome mnogo puta. Na primer, ja pisem, mi odrzavamo web sajtove, imamo mejling listu, osnovali smo neprofitnu organizaciju i drzimo medjunarodnu CCBT terapeutsku grupu za socijalnu anksioznost. Dok je sve ovo dobro, ovo su ograniceni metodi i ne dopiru do dovoljno ljudi. Otvorili smo dva velika web sajta. Prema emailovima koje smo dobili oba su vrlo korisna. Ali stalno primamo poruke od ljudi koji pokusavaju da nadju terapeute u svojim gradovima koji su se specijalizovali za lecenje socijalne anksioznosti i mi imamo vrlo malo da im ponudimo. Mnogo puta ne znamo gde da ih uputimo da prime odgovarajucu pomoc. Zatim, nekolicina ljudi su nam poslali email da ne mogu da odu uopste kod terapeuta. Oni su previse anksiozni da izadju iz kuce i potraze strucnu pomoc. Oni su previse ocajni i tesko je za njih da prime tretman. Pa, da li da im pomognem telefonom? Iako smo primili pozitivne reakcije za telefonsku pomoc, cinilo nam se da to nije prakticno da im omogucimo na taj nacin pomoc. Takodje na taj nacin ne mozemo da dostignom najveci broj ljudi u najkracem periodu vremena. Zato smo odlucili da se napravi ova serija audio seansi za prevazilaznjenje socijalne anksioznosti sa nadom da ce ova serija imati mnogo vecu publiku i da ce imati mnogo duzi uticaj za ljude zeljne da prevazidju ovaj devastirajuci poremecaj anksioznosti. Ako se ova metoda koristi uporno, ocekuje se da ce biti od koristi za svakog sa socijalnom anksioznoscu. Svaki metod i strategija ce biti objasnjen i znamo da funkcionise. Upornost i vezba su dva najvaznija elementa u prevazilazenju svakog anksioznog poremecaja. Dobra vest je da su hiljade ljudi prevazisli socijalnu anksioznost i vi cete takodje.

Akronimi koje trebate zapamtiti:
Social anxiety disorder - SAD
Comprehensive Cognitive Behavioral Therapy - CCBT (ili CBT)

Sta je socijalna anksioznost? Pogledajmo glavne simptome i manje znane simptome koji ponekad prate socijalnu anksioznost. Ako iskusite samosvesnost dok ste u centru paznje ili osetite da ste izlozeni, ako mrzite kad ste u centru paznje, ako mrzite kad idete po prostoriji i predstavljate sebe, ako ne volite da govorite pred ljudima, posebno strancima, ako se osecate samosvesni kad ste u javnosti ili imate anksiozno iscekivanje oko buducih dogadjaja, ako se osecate inhibirano u socijalnim situacijama cak i kad zelite da kazete nesto, ako ne znate sta da kazete u socijalnim situacijama i osecate se anksiozno u vezi toga tada verovatno imate socijalnu anksioznost. Fizicki simptomi mogu pratiti ove strahove, ukljucujuci brzo kucanje srca, prekomerno znojenje, stezanje misica, posebno vrata i lica. Drugi simptomi su zamrzavanje lica, crvenjenje, gastro intestinalni problemi i teskoce sa disanjem. Cest je i problem sa kontaktom sa ocima ali je najcesci simptom stalan, intenzivan strah koji nece da nestane u javnim situacijama.

Simptomi koje neki ljudi imaju ali nemaju svi sa ovim poremecajem ukljucuju drhtanje ili treperenje ruku u javnosti kao sto je ispisivanje ceka ili potpisivanje dokumenta, crvenjenje, problemi sa gutanjem... Zatim nemogucnost telefoniranja ili primanja poziva, jedenje u javnosti, teskoce u javnim toaletima, teskoce u cekanju u redovima i problemi sa anksioznoscu medju gomilom ljudi.

Nema svako fizioloske simptome a neki ljudi imaju neke druge a anksioznost u socijalnim situacijama je glavni problem. Anksioznost je ta koja izaziva te fizicke simptome, i koju moramo redukovati u terapiji. Kako anksioznost postepeno jenjava, tako i fizicki simptomi povezani sa njom. Neki ljudi razvijaju dismorfofobiju, i misle da je nesto pogresno sa nekim delom njihovog tela obicno na licu ili vratu. Zatim, gutanje u javnosti... Ovo su samo primeri simptoma i ljudi ponekad imaju i druge probleme. Svi ovi simptomi su tipicni za ovaj problem i iskusili su ih milioni ljudi na svetu. Nas je zadatak da radimo na ovim problemima da ih postanemo svesni i smanjimo inhibicije. Ne samo da je ovo moguce nego ako ste uporni i dosledni i ako vezbate, vi cete poceti da prevazilazite socijalnu anksioznost. Sto vise vezbate pomericete se za po jedan korak dalje od anksioznosti i jedan korak blize tome sto zelite biti.
DANI
 
Postovi: 36
Pridružen/a: 30 sij 2012, 20:29

Re: Anksioznost

PostPostao/la DANI » 23 pro 2012, 11:31

UVOD - drugi deo

O istoriji socijalne anksioznosti

Socijalna anksioznost je najmanje znana od svih anksioznosti jer se terminologija socijalna anksioznost ili socijalna fobija nije pojavljivala redovno u psiholoskoj literaturi do 1980-tih. 1990-tih je objavljeno jasno istrazivanje o socijalnoj anksioznosti. Ranije nije bilo nikakvih tekstova.

"Zasto sam tako anksiozan? Zasto me neki ljudi plase? Zasto se plasim da izadjem sam napolje? Zasto ne mogu imati normalan razgovor sa drugom osobom? Zasto se uvek osecam anksiozno i neprijatno u drustvu drugih ljudi? Zasto ne mogu cak pogledati ni kasirku u prodavnici, nasmejati se i reci dobar dan?"

Mozda ove stvari izgledaju jednostavno nekim ljudima, ali su one nocna mora svaki dan za socijalno anksiozne i nemaju resenje. Godinu nakon godine ljudi su zarobljeni u socijalnoj anksioznosti i plase se da se nikad nece izvuci. Ranije nije bilo nikakvih tekstova iz ove oblasti. Doktori cesto ne mogu pomoci a neki cak ni ne veruju u sve ovo i nijedan nema ideju sta nije u redu. Mogu samo da prepisuju lek za lekom koji ne deluju.

Danas mozete prevazici socijalnu anksioznost uz pomoc sveobuhvatne kognitivno bihejvioralne terapije opisane ovde. Istrazivaci na Klinici o poremecaju anksioznosti na drzavnom Univerzitetu Nju Jork, Albani, su objavili jasan clanak o socijalnoj anksioznosti. Ti istrazivaci su poceli da koriste kognitivno bihejvioralnu terapiju na grupnim seansama 1990-tih i kao sto su predvideli, poceli su da vidjaju pozitivne promene kod ljudi. Posle tri meseca istrazivacki tim je proveravao te ljude sa grupne terapije da vide kako im ide i ljudi su prijavljivali da su znacajno bolje, da imaju mnogo manje anksioznosti i da se poboljsanje nastavlja.

Ovo je stvarno velika novost. Jednom kad se stvari pocnu odvijati u pozitivnom smeru, vas zivot pocinje da se poboljsava a vi pocinjete da se menjate i napredujete. Ako uzmete ovaj materijal u svoj um tako duboko da ne mozete zaboraviti, i ovde govorim o upornosti i doslednosti, ako vezbate nove navike razmisljanja i strategije ponasanja i koristite ih u svakodnevnom zivotu, vas zivot ce se znacajno poboljsati i vama ce postepeno biti bolje kako vreme prolazi. Od pocetnih istrazivanja, efektivnost kognitivno bihejvioralne terapije u socijalnoj anksioznosti je ponovljena mnogo puta. Kognitivno bihejvioralna terapija daje izlaz iz zamke socijalne anksioznosti.

Vazna stvar u terapiji je zaustavljanje i kontrolisanje automatskog negativnog razmisljanja i menjanje razmisljanja u racionalnije interpretiranje. Ali se naglasak stavlja na automatski kako vreme prolazi. Druge strategije koje cemo uciti su kako da usporimo i redukujemo anksioznost, kako da vidimo sebe u svetu oko nas realisticnije, kako da budemo asertivni kad je potrebno, kako da imamo vecu kontrolu nasih misli i osecanja i kako da pridjemo situacijama realisticnije i racionalno. Mi radimo ovo polako, postepeno, korak po korak.

Poremecaj socijalne anksioznosti je treci najveci mentalni zdravstveni problem na svetu koji imaju milioni ljudi. Ali cak i u velikim gradovima nema klinike koja se specijalizovala za lecenje socijalne anksioznosti koja ima CBT grupe. Zato je ova serija seansi napravljena. Potrebno je mnogo hrabrosti za ljude sa socijalnom anksioznoscu da uzmu telefon i da zakazu i odu na terapiju. I kad odu na terapiju, cesto uvide da terapeut ne razume socijalnu anksioznost uopste. Da ne razume kroz sta prolazite svakodnevno, i da nema ideju kako da vam pomogne da prevazidjete ovu unistavajucu anksioznost. Srecom, ovo se menja. Mnogi su ljudi sa socijalnom anksioznoscu beznadezni i bespomocni:

- Niko ne razume kroz sta prolazim. Ako ni doktor ne razume, sta onda ja da radim? Izgleda da mi nikad nece biti bolje.

Veliki broj ljudi sa socijalnom anksioznoscu su trazili pomoc ali je nisu dobili. Socijalna anksioznost je poremecaj koji prozima citav zivot tako da retko ko to razume osim ako ju je iskusio u svom sopstvenom zivotu. Mnogi ljudi, ukljucujuci i profesionalce, nastavljaju da vide socijalnu anksioznost i druge anksiozne poremecaje kao nervoznost ili neurotizam. Oni ne mogu da razumeju kako je ziveti dnevno sa socijalnom anksioznoscu i kako se to cini nemoguce za ljude u bilo cemu u vezi normalnog zivota. Na primer, poremecaj socijalne anksioznosti je vrlo ogranicavajuci jer previse dogadjaja u zivotu izaziva anksioznost i 'ponasanje izbegavanja'. Dakle, tipicno je za mnoge ljude sa ovim poremecajem da uzimaju poslove daleko ispod njihovih sposobnosti jednostavno zato sto su socijalni zahtevi za drugi posao mozda previse stresni ili izazivaju prevelik pritisak. Na nekom poslu je neophodno biti u centru paznje ili se od osobe ocekuje da drzi poslovni sastanak. To su teski ako ne i nemoguci zadaci za mnoge ljude koji imaju socijalnu anksioznost. Neki ljudi sa socijalnom anksioznoscu tesko mogu da zadrze posao uopste i traze neku vrstu drzavne pomoci. Ali nemaju svi sa socijalnom anksioznoscu ono sto mi zovemo posao socijalne anksioznosti iako ih mozda vecina ima. Mnogi ljudi nece prihvatiti nove zadatke ili unapredjenje na poslu jer ce ih to staviti u poziciju da nadgledaju druge ljude. Nesto sto ce izazivati previse pritiska i anksioznosti za njih da cak i razmotre.

Da pogledamo brojeve. Socijalna anksioznost je bila dugo vremena zapostavljen poremecaj anksioznosti. Poslednji podaci pokazuju da u SAD-u oko 7 do 8 posto populacije pati od nekog poremecaja socijalne anksioznosti. Velika vecina tih ljudi ne znaju sta remeti njihove zivote i zato nikad ne zatrazi tretman. To je veliki problem u svim godistima. Mala deca razvijaju oblik socijalne anksioznosti koji ih sprecava da idu u skolu. Druga decu razvijaju vrstu socijalne anksioznosti zvanu selektivno cutanje sto im pricinjava teskoce da govore naglas pred drugim ljudima, cesto ukljucujuci i clanove porodice. Sama socijalna anksioznost, iako potice iz ranog detinjstva, obicno pocinje u kasnim tinejdzerskim godinama. Mada postoje i mnogi izuzeci. Neki ljudi razviju socijalnu fobiju u kasnijim godinama zivota i ovo takodje moze biti tipicno. Zasto nastaje? Niko nema potpun odgovor na ovo pitanje. Izgleda da postoji predispozicija ka anksioznosti, ali uticaj sredine je jaci u nastanku socijalne anksioznosti, relativno u odnosu na druge vrste anksioznosti. Vecina ljudi sa poremecajem socijalne anksioznosti imaju u proslosti neku vrstu traume i/ili mnoge negativne zivotne dogadjaje u kojima su se osetili bespomocno. Iako roditelji, uza rodbina i okolina imaju uticaj, ti negativni zivotni dogadjaji ne dolaze neophodno iz tih izvora. Tako da se ne moze dati cista izjava u vezi uzroka socijalne anksioznosti.

Primer: Jedan pacijent je zadirkivan i izazivan u skoli od strane druge dece za vreme srednje skole. Zvali su ga debeli i stalno je ismevan zbog svoje debljine, naocara i njegove stidljivosti. Nije mogao da reaguje na zadirkivanje i to je samo intenziviralo traumu. Zakopao je sav kriticizam i negativnost i postao inhibiran, izbegavao je drustvo i postao stresan. Nakon nekoliko godina stalnog negativnog fidbeka on je poceo da veruje u ono sto mu je govoreno. Jednom kad se to dogodi, nastane socijalna anksioznost.

Neki odrasli ljudi sa socijalnom anksioznoscu su odrasli u negativnom domacinstvu ili su "tuceni" u ovoj ili onoj formi. Nekako su kontrolisani od nekog od roditelja na autoritativan nacin i 'isteran' im je duh iz deteta. U drugoj situaciji clanovi porodice su zgazili prava deteta i ostavili ga bez samopouzdanja i samopostovanja. Ovo je plodno tlo za razvoj socijalne anksioznosti.

Drugi pacijent je odrastao u domu koji je prijatan ali je kontrolisan finansijski od strane babe. Iako niko nije voleo babine manipulacije i kontrolisanje niko nije smeo da joj se usprotivi jer je ona drzala sve konce u svojim rukama u porodici. Takvo dete u toj situaciji nije imalo svoj glas i nije se moglo izraziti. Njena babetina je uvek bila u pravu a ona je uvek bila u krivu. Ova situacija pokazuje ne samo frustriranost i povisen bes nego je i uzrok anksioznosti i odveo je do socijalne anksioznosti kod ove zene.

U sledecem primeru inicijalno iskustvo dovodi do socijalne anksioznosti. Osoba je imala srecno detinjstvo i skolu i razvila se u normalnu odraslu osobu dok nije na poslu zahtevano od nje da obavlja neke zadatke koji su iz nekih razloga, osobu 'zaledili' i uplasili. Cesto je ovo neocekivano, nikad se nije desilo ranije i zato je traumaticno. Osoba je ostala u suzama u sledecoj slicnoj situaciji koja joj se desila. Neki pacijenti sa socijalnom anksioznoscu su vodili normalan zivot izuzev kad bi otisli na posao. Na poslu, strah je izbijao kad bi trebali da vrse prezentaciju, predstavljanje ili bi bili predstavljani poslovnim prijateljima i sefovima. Mada ovaj strah nije izbijao van posla, desavao se u radnom okruzenju. Obicno, kad osoba pogleda unazad u proslost, tamo moze videti malo uzroka, stidljivost i inhibicije recimo mogu biti faktori, mada u drugim slucajevima ovo se javlja kao uzrok. Tako da mi ne mozemo predvideti sa sigurnoscu zasto neki ljudi razviju socijalnu anksioznost a drugi ne. To je jako komplikovan i interaktivan subjekt.

Srecom, u svrhu ove terapije, mi ne treba da znamo zasto. Ovo vam mozda zvuci cudno ali razmislite. Ako vi i ja provedemo jedan sat nedeljno zezajuci se sa svom vasom anksioznoscu, strahovima i povezanim depresijama iz proslosti, sve sto cemo osigurati je ova anksioznost, strah i depresija. Mozganjem nad nasim problemima i analizirajuci ih do besvesti, samo cemo pogorsati problem. Tako da umesto da pokusavamo da skontamo svaki mali detalj mi cemo se promisljeno fokusirati kako da se izvucemo iz ove anksioznosti u kojoj smo zarobljeni. Mi zelimo resenje a ne objasnjenje proslosti! Ako se fokusiramo na to kako i zasto smo razvili socijalnu anksioznost i analiziramo nas problem do besvesti, zaglavicemo se u ovoj tacki zauvek. Ali ako se fokusiramo na strategije i metode da bi nam bilo bolje, mi mozemo postepeno i uspesno osloboditi sebe od ciklusa koji nas drzi zarobljene. Fokus u CCBT je na sadasnjosti i nalazenju resenja za nasu socijalnu anksioznost tako da mozemo ziveti zivot koji zelimo da zivimo.
DANI
 
Postovi: 36
Pridružen/a: 30 sij 2012, 20:29

Re: Anksioznost

PostPostao/la DANI » 23 pro 2012, 11:31

UVOD - treci deo

Svaka osoba padne ponekad u kontinuum anksioznosti. To je za neke ljude sa socijalnom anksioznoscu vise ograniceno i fokusirano. Kao sto neka osoba samo iskusi anksioznost u situaciji na poslu. Mi ovo zovemo specificna socijalna anksioznost. Za druge ljude socijalna anksioznost je vise generalizovana i obicno im pogadja citav zivot bilo da su u javnosti ili kod kuce. Vecina ljudi sa socijalnom anksioznoscu pada u ovu kategoriju. Jos uvek su drugi vise inhibirani i izolovani jer verovatno nemaju posao, romanticnu vezu i mnogo kontakta sa drugim ljudima. Ovim ljudima je mnogo teze i u kontinuumu su. Sve tri vrste SAD-a (socijalne anksioznosti) je moguce uspesno leciti i mi koristimo virtualno isti metod i strategije da je prevazidjemo.

Ali sto blize osoba padne u tezak kontinuuum, vise vremena, vise strpljenja, i vise snage treba za ozdravljenje. Da vas uverim. Mi smo videli mnoge uspehe cak i kod ljudi koji su pali dublje u kontinuum. Ustvari, sa ljudima koji nemaju posao i zive sami ili zive u stresnim okolnostima obuhvaceni su kognitivno bihejvioralnim seansama i vecinu vremena to ukljucuje i ucesce u 2 ili 3 bihejvioralne terapeutske grupe, oni su bili u stanju da uspesno izadju u stvaran svet. Neki su nasli posao opet nakon mnogo godina, nekoliko je odlucilo da ide na fakultet ili da se vrate na fakultet. I ljudi koji su imali tihe, socijalno izolovane poslove su se osecali manje anksiozni i sa vise samopouzdanja, tako da mogu ili da promene poslove ili da prihvate unapredjenje na trenutnom poslu. Prevazilazenje socijalne anksioznosti je proces i potrebna je upornost i strpljenje, a na kraju, nagrada je menjanje zivota. Kako je prevazilazimo? Govorimo o sveobuhvatnoj CBT kroz prvu sesiju. Da objasnim to jasnije. Rec kognitivna znaci misljenje ili proces razmisljanja. U kognitivnoj terapiji mi ucimo da mislimo racionalnije i realisticnije. Svaka osoba sa socijalnom anksioznoscu sa kojom sam ikad radio ima vrlo nisko misljenje o sebi. Nakon svega, kako mozete sebe ceniti ako se mucite sa socijalnom aksioznoscu po citav dan?

Pocinjemo tako da budemo vise realisticni i racionalni i mi stalno pojacavamo to u svom mozgu dok ne pocne da se registruje. Aspekt ponasanja terapije je cinjenje stvari u svakodnevnom zivotu. Sa terapijom ponasanja zelimo da idemo polako. Vi nikad necete morati da radite nesto sto mislite da ne mozete da uradite. Citava poenta u terapiji je da, kako pocinjete da se poboljsavate, vi cete moci da radite sve vise stvari. Zadaci na kojima radite, mi cemo uciti da radimo sve vise razlicito i sve vise efektivno. Sada zelimo da se koncentrisemo na kognitivnu terapiju na ucenju novih strategija, metoda, koncepta i tehnika koji ce uciniti dnevni zivot malo manje anksioznim i malo vise podnosljivim. Kljuc uspeha su tri stvari: ponavljanje, pojacavanje i reprogramiranje. Ako pratite strategije i uputstva koja nadjete ovde, ona ce vam pomoci da se pomerate napred ka prevazilazenju socijalne anksioznosti. Jednom kad ste usmereni u pravom smeru mi zelimo da se nastavite kretati u tom smeru. Mi zelimo podstrek da nastavite i ovde dnevno pojacavanje dolazi do izrazaja. Mi zelimo da budemo sigurni da je terapija u osnovnom bazicnom nivou u vasem mozgu da je ne mozete zaboraviti cak i ako pokusate. U ovom smislu, vi se ponovo trenirate i nanovo vracate u ispravno stanje vas mozak kroz razumljivu CBT tako da vi postajete svoj sopstveni terapeut. Vazno je ici redosledom, tako da cete napredovati kao da dolazite na nedeljne seanse.

Po jedna seansa nedeljno je dovoljna!

Ovo nije brzinski kurs. Ustvari, ako tako uradite, vi cete sabotirati sebe i verovatno necete napredovati jer vas mozak moze samo procesuirati nove informacije po malo odjednom. Vas mozak nije podesen da stalno prima materijal koji je nakljukan i mi zelimo da vas mozak procesuira te nove strategije razmisljanja i metode vrlo duboko. Zato je svaka seansa dizajnirana da uzme jednu nedelju. Vise je nego dovoljno za svaku seansu da se vezba u sedmodnevnom periodu. Ako pokusavate da skratite ovo vreme, nece biti dovoljno vremena za nedeljnu terapiju da je upisete sigurno u vas mozak i napravite trajne promene koje treba da nastanu.

Ovo je slicno pravilnom ucenju za test kad se uporedi sa kampanjskim ucenjem. Ako radite u ritmu i prostudirate mudro, uradicete dobro na testu i takodje cete zapamtiti informacije za kasnije. Sa druge strane, ako kampanjski ucite jednu noc ranije i na silu ugurate gradivo u vas mozak, uradicete dobro na testu ali cete zaboraviti informacije za nekoliko dana. Mi to ne mozemo sebi priustiti. Ako mi ocekujemo da prevazidjemo socijalnu anksioznost, treba nam vremena i strpljenja da osiguramo da je svaki novi metod naucen, ponovljen, ucvrscen i urezan duboko u mozak. Vi ne mozete prevazici socijalnu anksioznost kampanjskim radom, tako da vas molim da to ne radite.

Nadam se da ovaj UVOD odgovara na mnoga glavna pitanja. Mozete ga ponovo procitati tako da potpuno razumete ideje, informacije i koncepte iza terapije. Mozda pogadjate da je ovaj UVOD samo za informisanje i nije deo terapije, tako da kad ste spremni i kad osecate da razumete ovaj uvod adekvatno, osecajte se slobodnim da predjete na seansu 2 i uvek budite ohrabreni. Vi vec pravite napredak citajuci ovo i sto ste odlucili da idete napred u svom zivotu. Dok god idete napred, cak i kad je vreme tesko i stresno, vi nastavljate da napredujete, osecate se bolje i eventualno cete biti u mogucnosti da radite stvari koje zelite da radite. Ucinite samo jedan po jedan korak! Jedna seansa nedeljno! Cak i kad je tesko, nastavite. Ne zaboravite na ove 3 stvari: ponavljanje, pojacavanje i reprogramiranje i vi cete postati nova osoba i trijumfovacete nad socijalnom anksioznoscu. Molimo procitajte ponovo UVOD ako nesto niste razumeli.
DANI
 
Postovi: 36
Pridružen/a: 30 sij 2012, 20:29


Natrag na Duševne bolesti i stanja, bolesti ovisnosti

cron